Kako se prave granule za pse i ostala hrana u poslednjih 200 godina

U pisanim tragovima načini i preporuke za hranjenje pasa nalaze se još u spisima koji se vezuju za periode pre nove ere. Na osnovu njih se može zaključiti da je još tada postojala svest čoveka da je psima konstantno potrebna sveža pijaća voda kao osnov pravilne ishrane.

Iako se počelo samo sa svežom vodom, u tom periodu se ubrzo počelo razvijati mišljenje da se psi hrane isključivo mesom. Dosta kasnije su ljubitelji i uzgajivači pasa počeli kombinovati namirnice različitog porekla sa mesom, koje je predstavljao osnovu, i takva ishrana se koristila sve dok se nisu pojavile moderne granule za pse.

U srednjem veku su se počele koristiti mahunarke i ječam, dok se danas koriste žitarice, pretežno pirinač i kukuruz.

Praveći paralelu sa današnjom proizvodnjom, koja za jedan deo proizvođača predstavlja nalaženje što jeftinijih sastojaka, možemo reći da su preci naših ljubimaca ipak pojeli koji zalogaj mesa više. Kad pogledamo deklaracije mnogih današnjih hrana za pse, vidimo da se u njima nalazi veći procenat žitarica nego mesa, što je prosto nelogično.

Izgubilo se ono istorijsko i tradicionalno – da su žitarice dodatak mesu, a ne obrnuto. Nasuprot tome, današnji proizvođači vole da u prvi plan stavljaju činjenicu da u njihovim granulama ima pirinča, posebno ako ciljaju osetljivije i pse sa alergijama.

Razvoj granula za pse

Kako se od mesa došlo do granula, zanimljiva je priča i, verovali ili ne, nestašica metala u Americi je zapravo bila okidač.

Prve komercijalna hrana za pse

Prve komercijalna hrana se zapravo počela proizvoditi oko 1850. godine, i to su zapravo bile poslastice za pse.

Džejms Sprat, Amerikanac na službenom putu u Velikoj Britaniji, koji je radio u luci, svakodnevno je gledao kako lučki psi sa uživanjem jedu keks kojim ih on časti, a to je bio ostatak njegovog deserta. Zato se odlučio da proba da napravi poseban keks za pse.

Neko vreme je proučavao koji bi im sastav odgovarao, a pošto je napravio svoj proizvod, bacio se i na proučavanje marketinga, jer je bilo očigledno da „Spratov keks za pse“ ima veliki potencijal. Ubrzo mnogi počinju slediti njegovu recepturu i marketing, pa dobija konkurenciju. Ta prva hrana za pse se prodavala i reklamirala na izložbama.

Tako se malo-pomalo došlo i do čuvenog slogana svih granula sveta od 19. veka pa do danas – uz granule je potrebno dodati samo vodu!

Prve konzerve za pse

Nakon uspešnog starta industrije suve hrane za pse, na konzerve se čekalo do 30-tih godina prošloga veka. To su najčešće bili ostaci konjskih prerađevina. Prava revolucija nastaje posle drugog svetskog rata, kada i nastaje veliki broj današnjih giganata u pet industriji, i to pre svega u SAD-u, a onda i u Evropi (u Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji).

Kako se hrana za pse reklamira?

Danas praktično sve evropske zemlje imaju svoje, domaće proizvođače hrane za pse. To je biznis koji globalno godišnje vredi nekoliko stotina milijardi dolara. Osim toga što proizvođači tvrde da da im profit nije na prvom mestu, već briga o psima ili kućnim ljubimcima uopšte, veliki broj proizvođača tvrdi i da proizvodi izbalansiranu hranu.

Međutim, niko ne tvrdi suprotno. Nigde, ni na jednoj ambalaži, ne piše: „mi proizvodimo čisto smeće i kupovinom naše hrane samo bacate pare, jer većina naših granula će samo protrčati kroz stomak i creva vašeg psa“. Zato treba biti oprezan.

Iako postoji donekle ustaljena klasifikacija hrane za pse, koja se prožima od komercijalne (classic), preko premijum do super premijum hrane, danas, kada je u marketingu sve tako bombastično i pompezno, nastaju i slične takve nove klasifikacije, tipa ultra-premijum (koja je zapravo jedna od najnovijih), pa nas ne bi iznenadilo da uskoro pojaviti i mega-giga-super-premijum…

Zbog ovakvih kovanica, Američko društvo za zaštitu potrošača je uz pomoć naučnika i relevantnih odgajivača utvrdilo da ne postoje jasna pravila i kriterijumi prema kojima bi se mogla zvanično klasifikovati hrana za pse.

Tako da nam preostaju dve mogućnosti – prva je da verujemo na reč proizvođačima koji takvim oznakama etiketiraju svoje proizvode, i druga je da sve ultra i supere razumemo samo kao produkte agresivnog marketinga.

Mi lično, opredeljujemo se za drugu mogućnosti i ove etikete smatramo čistim marketinškim trikom. A verovatno je tako i sa pojedinim proizvođačima hrane, što se vidi u njihovim postupcima, jer mnogi dobri, proizvođači ove etikete ne koriste. Pa tako nas ne iznenađuje ni činjenica da najbolja hrana za pse na sebi nema oznaku suprer premijum ili sl.

Imajući ovo u vidu, mi smo sebi dali za pravo da u našim filterima za hranu za pse na našem veb-šopu izmislimo etiketu Ultra super premijum, samo da bismo izdvojili najbolje hrane iz mase, jer prosto ne zaslužuju da budu u istom društvu.

Suštinski je najbitnije držati se fundamentalnog – izbalansirana hrana je dobra hrana.

Novi trendovi i inovacije u hrani za pse

BARF koncept je relativno nov i polako postaje prihvatljiv u industriji hrane za pse i predstavlja posebnu filozofiju i pristup proizvodnji. Naime, BARF proizvođači pokušavaju oponašati ishranu pasa imajući u vidu način ishrane i jelovnik vukova i drugih rođaka pasa koji dele istu anatomiju sistema organa za varenje. To podrazumeva:

• da se koriste svi, za pse i vukove, jestivi delovi velikih životinja (svo meso, iznutrice, hrskavice i manje i mekše kosti) i cele male životinje (ptice, zečevi...);
• da se koriste različite životinje kao izvor mesa i da se ta mesa mešaju, čime se zapravo oponaša raznovrsnost hrane u prirodi;
• da se ne koristi ništa od namirnica koje nisu dostupne vukovima i psima u divljini (krompir, kukuruz i druge žitarice, tapioka, pirinač...);
• da se koristi voće koje vukovi i psi mogu naći i jesti u divljini, kao i lekovito bilje;
• da se mešavina što manje termički obrađuje da bi se u što većem procentu sačuvala njena nutritivna vrednost, koju sve namirnice iz obroka imaju u sirovom obliku.

Ovako pripremljena hrana često sadrži apsolutno sve hranljive materije potrebne psima za normalan, aktivan život i funkcionisanje i u nju nema potrebe dodavati nikakve dodatne suplemente, jer su oni u hrani prisutni iz prirodnih izvora (proteini i masti iz mesa, vitamini i oligoelementi iz iznutrica i voća, minerali iz hrskavica i kostiju itd.).

Iako je ovakav način proizvodnje hrane osporavan od mnogih velikih, već afirmisanih, proizvođača zbog, navodno, prevelikog procenta proteina, sve veći broj istraživanja pokazuje suprotno – da je BARF hrana bezbedna i zdrava i da pruža dobar imunitet.

Kako odabrati granule za pse?

Da bi smo uopšte pravilno koristili pojam pravilne ishrane psa, postoji nekoliko koraka koje moramo odraditi pre nego sto se upustimo u odabir granula. To su:

• uzrat psa i
• veličina rase

Ako smo kupili rasnog psa, on mora imati u papirima datum rođenja, a ukoliko usvajamo ljubimca, možemo i moramo bar orijentaciono utvrditi starost. Nakon toga konstatujemo ili procenjujemo veličinu rase našeg psa.

Sledeći korak je dnevna doza hrane i ta informacija se nalazi na većini pakovanja. Tu, međutim, postoji i jedna zamka, u koju neiskusni vlasnici lako upadnu. Naime, u toj tablici piše „dog size“ i tu se najčešće misli na kilažu psa koju će on imati kao odrasla i zrela jedinka, a ne na njegovu trenutnu masu.

Zbog ovoga se pogrešno doziraju obroci, što može ozbiljno da ugrozi zdravlje

Ozbiljni proizvođači na mestu tih dnevnih preporuka imaju tabele u kojima se u gornjem delu nalaze pretpostavljene mase odraslog psa te rase, a sa strane se nalazi klasifikacija koliko štene te rase treba da jede iz meseca u mesec.

Takođe, ta uzrasno-rasna podela ne postoji samo zbog količine hrane koju će pas pojesti tokom dana, već se odnosi i na veličinu samih granula. Jednostavno je nepraktično štene bernandinca od 6 meseci hraniti granulama veličine zrna graška, kao sto bi bilo teško hraniti štene čivave granulama koje su namenjene štenetu nemačke doge tog istog uzrasta.

Najčešće praktikovani način ishrane štenadi jeste da se odmah po odvajanju od majke hrane više puta u toku dana – čak i do 6 puta, dajući im male porcije na svakih nekoliko sati. Kako štene raste, smanjuje se broj hranjenja. Odrasli psi se obično hrane 2 do 3 puta na dan, a česta je praksa i samo jednom dnevno.

U vezi sa uzrastom šteneta je i sastav granula. Granule koje smatramo starter granulama dajemo štencima kada se tek odvoje od majke. Te granule su pre svega sitnije i masnije, što se može odmah osetiti kad se malo protrljaju kroz šake. Stručnjaci savetuju da se obrati pažnja i na procenat masti i proteina, s obzirom na to da su ova dva nutrijenta najvažnija.

Neke hrane nude tu informaciju i u samom nazivu – npr. junior 31/20 i sl., i što je zanimljivo, uglavnom se traži što veći procenat proteina (s obzirom na novija istraživanja), iako su neka tradicio mišljenja da je za razvoj psa i funkcionisanje organizma potreban i određen procenat ugljenih hidrata. Tu se i razilaze mišljenja.

Nova istraživanja pokazuju da pas može pojesti neograničen procenat proteina i da oni mogu biti dovoljan izvor energije.

Uz to se pas, kao što smo već videli, poistovećuje sa vukom, koji i jeste neposredni njegov predak, ali ipak postoji jedna bitna razlika – za razliku od vukova, psi mogu lako variti ugljene hidrate, ali ih ne mogu tako lako potrošiti. Zbog toga se ti viškovi talože u masnom tkivu, pa nam psi postaju gojazni, a gojaznost može da vodi dalje u dublje probleme, npr. dijabetes.

Zato su vukovi u prednosti.

A sada da zaokružimo priču sa seniorima. Stariji psi (i taj pojam zavisi od rase – mali psi preko 7–8, čak i 10 godina. Srednji preko 7, a džinovski već posle 5–6 godina) uglavnom prelaze na hranu za seniore. Glavna karakteristika ove hrane je da u sastavu ima manji procenat masti u odnosu na klasične hrane za odrasle pse.

Taj procenat je najčešće ispod 10%, uglavnom 8%. Međutim, hranjenje senior granulama nije obavezno. Neki psi su do duboke starosti vitalni i aktivni i svakako im ne bi odgovaralo smanjenje procenta masti koji unose, što im pruža dobar izvor energije. Smatra se da psi nisu kao ljudi i da im često menjanje granula, da im ne bi „dosadile“, prosto nepotrebno.

Zapravo, pas može tokom celog perioda određenog uzrasta jesti iste granule. Pas će sam staviti do znanja ako mu neke granule dosade ili mu ne odgovaraju. Mišljenja smo da je bitnije da proizvođač istakne kolika je zapravo svarljivost određene hrane ili proteina u njoj od samog procenta proteina, koji se mere u svežem stanju, koji mogu biti varijabilni, što zavisi od tehnologije proizvodnje pa sve do načina čuvanja granula.

Ako npr. na nekoj hrani piše – svarljivost proteina preko 90%, to je fenomenalan procenat i garant da će vaš ljubimac usvojiti i iskoristiti veliki procenat tih proteina.

Psi kao i ljudi mogu biti vegetarijanci. Bez ulaženja u to da li je to dobro ili ne, dokazano je da je moguće. I postoje i granule za takve pse. Međutim, ono što je bitno jeste da pas postaje vegetarijanac samo ako mora, ako mu život i zdravlje od toga zavise i to je odluka koju jedino veterinar može da donese.

Granule za pse se čuvaju na suvom mestu i u zatvorenom džaku ili kutiji. Tako se hrana čuva od oksidacije i moguće kontaminacije i prosto ostaje sveža duže vreme.